Аллисон Робберт / Поол / АФП
Налзимо се пред почетком транснационалног уједињавања конзервативних лидера посвећених економској снази, културном суверенитету и индивидуалној слободи.
Визија уједињеног конзервативног покрета широм западног света више није само амбиција. Данас стојимо на прагу истинског Пан-конзервативизма — транснационалног усклађивања конзервативних политика и лидера посвећених економској снази, културном суверенитету и индивидуалној слободи. Убедљив поновни избор Доналда Трампа — заправо један од највећих политичких повратака у америчкој историји — обећава да ће катализирати овај покрет и поставити темеље за јединствену међународну конзервативну агенду. Јасно је да се морамо припремити за циљеве вођене просперитетом укорењеним у практичним и прагматичним приступима.
Поларизована реторика око Трампа је интензивна, али је његова популарност већа него икад – било да је неко ватрени присталица или једноставно признаје ефикасност конзервативне политике. Трампов утицај је одлучујући елемент у овој глобалној конзервативној коалицији. Током свог првог мандата, сарађивао је са конзервативним лидерима широм света, стварајући везе које су се протезале ван граница САД. Други Трампов мандат биће темељно калибриран, подржан великим бројем таленатованих људи и оштрим фокусом, што ће додатно олакшати усклађивање политика у западним владама. Снажни савези са лидерима истомишљеницима ће подстаћи отпорну конзервативну мрежу, ефикасно се супротстављајући покретима који угрожавају национални суверенитет, економску стабилност и добробит грађана.
Трампов директан став без пардона, у оштрој је супротности са укориењеном политичком класом, а његова економска позадина инспирише приступ који води сарадњи. Земље све више размењују идеје: политика Мађарске о имиграцији, очувању културе и националном идентитету постала је модел за америчке конзервативце, служећи као камен темељац за оне који су фокусирани на очување културног интегритета уз подстицање економске отпорности. Ово усклађивање је кључно, јер ће Трампов повратак вероватно појачати Орбанов утицај, стављајући њега и друге лидере који слично мисле на чело ширег конзервативног покрета. Попут Трампа, Орбан је издржао интензивне нападе администрација и неизабраних бирократа који су га прогласили бахатим;
Суочавање са критикама и супротстављање погрешним представљањима
Политичка елита — од Сједињених Држава до Европе —изазвала је ову промену. Од такозваног ‘краја социјализма’, глобалистички лидери су стално еродирали национални суверенитет, рекламирајући политику левог центра као да је центристичка. У друштвима слободног тржишта, економија је та која би у великој мери требало да обликује културни пејзаж, а не маргиналне друштвене агенде. Проширивање индивидуалних слобода кроз економски просперитет уз преокретање социјалних политика које нису у додиру са којима недостаје темељна подршка је и логично и прагматично. Питања попут политике идентитета и прекорачења друштвених мандата већ губе утицај, а ‘вокизам’ се нашироко сматра реликтом непосредне прошлости. Ера оцрњивања врлина као што су успех, привлачност, професионални нагон, брак, вера или једноставна срећа се ближи крају. Индивидуалне слободе у начину живота и избору ће остати, али више неће доминирати мејнстримом. Поседовање куће, уживање у месним одресцима или изградња каријере више неће бити револуционарни акти. Модерна ‘идеолошка мрачна доба’ уступају место новој зори.
Пан-конзервативизам представља неопходан одговор – редефинисани конзервативни покрет укорењен у идеалима провереним временом, који се залаже за снагу, просперитет, локални и регионални идентитет и интегритет. Предвидљиво, критичари овај покрет означавају као ‘крајње десничарски’ или ‘реакционарни’ – лења погрешна карактеризација која искривљује његове праве намере. Панконзервативни покрет се не бави поделама или искључивањем; ради се о враћању тржишно заснованог и здраворазумског етоса који је подигао стотине милиона. Ради се о поновном покретању доба просветитељства над данашњим разочарањем. Ове вредности – економска независност, ограничена влада, поредак заснован на преседану и здраво поштовање традиције – ојачале су западну цивилизацију. Иако је супротстављање погрешним представљањима изазов, са мејнстрим медијима у хаосу, замах је на нашој страни. Јасних примера има у изобиљу: када друштво почне назадовати услед ерозије људског духа, оно пада на оне који имају савест да исправе ове грешке.
У САД и Европи, снага конзервативног гласачког блока одражава реакцију на претерано заузимање левице у питањима попут имиграције, рода, економске политике и неконтролисане бирократије. Ова динамика је скоро идентична са обе стране Атлантика. Порука мора остати рационална, наглашавајући достигнућа, без упуштања у сукобе или хаос.
Будућност снаге и стабилности за све
Панконзервативни покрет користи свима: индивидуалне слободе ће порасти, нето вредност ће расти, а лично испуњење ће уследити. Она ће генерацијама обликовати политике нација, успостављајући нови глобални поредак заснован на заједничким вредностима и посвећености слободнијој и светлијој будућности Запада. Ова коалиција се не односи на изолационизам или екстремизам; она се залаже за економску виталност, самоопредељење и слободу. Ова нова конзервативна основа донеће стабилност и сарадњу међу истомишљеницима, успостављајући будућност која цени слободу, поштује владавину права и подржава трајне принципе западне цивилизације. Ово обухвата конзервативце који су социјално либерални, али економски конзервативни, као и оне са фокусом на веру и породицу. То је нови оквир за конзервативизам у нашем хиперповезаном свету.
Ако заживи како треба, Пан-конзервативизам ће утицати на свет. Преокретањем погрешних трендова у модернизацији и промовисањем основних принципа западне цивилизације, наша мека моћ неће само опстати – она ће и ојачати. Идеја гурања ‘левичарске модернизације’ унутар западњаштва је увек била погрешна. Како можемо промовисати мир и просперитет на глобалном нивоу када су наше најбогатије нације заробљене маргиналним идеологијама које заступа административна држава, а не фокусирањем на логику и просперитет? Овај погрешан корак се мора признати. Ризиковање будућности ради смиривања прогресивизма пореметило је све, од стабилности до будућности природног окружења и културе. Штета је опипљива. Требало би да славимо крај ове ере и да га памтимо као неутемељени покушај доминације. Време је да прихватимо пристојност и логику, да се држимо традиције истовремено унапређујући вредан развој и да дочекамо просперитет пред нашим вратима. Оно што имамо пред нама је мандат — који је и неоспоран и јасан.
Аутор: Chadwick Hagan (Извор: The European Conservative, 14.11.20204.)
