Allison Robbert / Pool / AFP
Nalzimo se pred početkom transnacionalnog ujedinjavanja konzervativnih lidera posvećenih ekonomskoj snazi, kulturnom suverenitetu i individualnoj slobodi.
Vizija ujedinjenog konzervativnog pokreta širom zapadnog sveta više nije samo ambicija. Danas stojimo na pragu istinskog Pan-konzervativizma — transnacionalnog usklađivanja konzervativnih politika i lidera posvećenih ekonomskoj snazi, kulturnom suverenitetu i individualnoj slobodi. Ubedljiv ponovni izbor Donalda Trampa — zapravo jedan od najvećih političkih povrataka u američkoj istoriji — obećava da će katalizirati ovaj pokret i postaviti temelje za jedinstvenu međunarodnu konzervativnu agendu. Jasno je da se moramo pripremiti za ciljeve vođene prosperitetom ukorenjenim u praktičnim i pragmatičnim pristupima.
Polarizovana retorika oko Trampa je intenzivna, ali je njegova popularnost veća nego ikad – bilo da je neko vatreni pristalica ili jednostavno priznaje efikasnost konzervativne politike. Trampov uticaj je odlučujući element u ovoj globalnoj konzervativnoj koaliciji. Tokom svog prvog mandata, sarađivao je sa konzervativnim liderima širom sveta, stvarajući veze koje su se protezale van granica SAD. Drugi Trampov mandat biće temeljno kalibriran, podržan velikim brojem talenatovanih ljudi i oštrim fokusom, što će dodatno olakšati usklađivanje politika u zapadnim vladama. Snažni savezi sa liderima istomišljenicima će podstaći otpornu konzervativnu mrežu, efikasno se suprotstavljajući pokretima koji ugrožavaju nacionalni suverenitet, ekonomsku stabilnost i dobrobit građana.
Trampov direktan stav bez pardona, u oštroj je suprotnosti sa ukorienjenom političkom klasom, a njegova ekonomska pozadina inspiriše pristup koji vodi saradnji. Zemlje sve više razmenjuju ideje: politika Mađarske o imigraciji, očuvanju kulture i nacionalnom identitetu postala je model za američke konzervativce, služeći kao kamen temeljac za one koji su fokusirani na očuvanje kulturnog integriteta uz podsticanje ekonomske otpornosti. Ovo usklađivanje je ključno, jer će Trampov povratak verovatno pojačati Orbanov uticaj, stavljajući njega i druge lidere koji slično misle na čelo šireg konzervativnog pokreta. Poput Trampa, Orban je izdržao intenzivne napade administracija i neizabranih birokrata koji su ga proglasili bahatim;
Suočavanje sa kritikama i suprotstavljanje pogrešnim predstavljanjima
Politička elita — od Sjedinjenih Država do Evrope —izazvala je ovu promenu. Od takozvanog ‘kraja socijalizma’, globalistički lideri su stalno erodirali nacionalni suverenitet, reklamirajući politiku levog centra kao da je centristička. U društvima slobodnog tržišta, ekonomija je ta koja bi u velikoj meri trebalo da oblikuje kulturni pejzaž, a ne marginalne društvene agende. Proširivanje individualnih sloboda kroz ekonomski prosperitet uz preokretanje socijalnih politika koje nisu u dodiru sa kojima nedostaje temeljna podrška je i logično i pragmatično. Pitanja poput politike identiteta i prekoračenja društvenih mandata već gube uticaj, a ‘vokizam’ se naširoko smatra reliktom neposredne prošlosti. Era ocrnjivanja vrlina kao što su uspeh, privlačnost, profesionalni nagon, brak, vera ili jednostavna sreća se bliži kraju. Individualne slobode u načinu života i izboru će ostati, ali više neće dominirati mejnstrimom. Posedovanje kuće, uživanje u mesnim odrescima ili izgradnja karijere više neće biti revolucionarni akti. Moderna ‘ideološka mračna doba’ ustupaju mesto novoj zori.
Pan-konzervativizam predstavlja neophodan odgovor – redefinisani konzervativni pokret ukorenjen u idealima proverenim vremenom, koji se zalaže za snagu, prosperitet, lokalni i regionalni identitet i integritet. Predvidljivo, kritičari ovaj pokret označavaju kao ‘krajnje desničarski’ ili ‘reakcionarni’ – lenja pogrešna karakterizacija koja iskrivljuje njegove prave namere. Pankonzervativni pokret se ne bavi podelama ili isključivanjem; radi se o vraćanju tržišno zasnovanog i zdravorazumskog etosa koji je podigao stotine miliona. Radi se o ponovnom pokretanju doba prosvetiteljstva nad današnjim razočaranjem. Ove vrednosti – ekonomska nezavisnost, ograničena vlada, poredak zasnovan na presedanu i zdravo poštovanje tradicije – ojačale su zapadnu civilizaciju. Iako je suprotstavljanje pogrešnim predstavljanjima izazov, sa mejnstrim medijima u haosu, zamah je na našoj strani. Jasnih primera ima u izobilju: kada društvo počne nazadovati usled erozije ljudskog duha, ono pada na one koji imaju savest da isprave ove greške.
U SAD i Evropi, snaga konzervativnog glasačkog bloka odražava reakciju na preterano zauzimanje levice u pitanjima poput imigracije, roda, ekonomske politike i nekontrolisane birokratije. Ova dinamika je skoro identična sa obe strane Atlantika. Poruka mora ostati racionalna, naglašavajući dostignuća, bez upuštanja u sukobe ili haos.
Budućnost snage i stabilnosti za sve
Pankonzervativni pokret koristi svima: individualne slobode će porasti, neto vrednost će rasti, a lično ispunjenje će uslediti. Ona će generacijama oblikovati politike nacija, uspostavljajući novi globalni poredak zasnovan na zajedničkim vrednostima i posvećenosti slobodnijoj i svetlijoj budućnosti Zapada. Ova koalicija se ne odnosi na izolacionizam ili ekstremizam; ona se zalaže za ekonomsku vitalnost, samoopredeljenje i slobodu. Ova nova konzervativna osnova doneće stabilnost i saradnju među istomišljenicima, uspostavljajući budućnost koja ceni slobodu, poštuje vladavinu prava i podržava trajne principe zapadne civilizacije. Ovo obuhvata konzervativce koji su socijalno liberalni, ali ekonomski konzervativni, kao i one sa fokusom na veru i porodicu. To je novi okvir za konzervativizam u našem hiperpovezanom svetu.
Ako zaživi kako treba, Pan-konzervativizam će uticati na svet. Preokretanjem pogrešnih trendova u modernizaciji i promovisanjem osnovnih principa zapadne civilizacije, naša meka moć neće samo opstati – ona će i ojačati. Ideja guranja ‘levičarske modernizacije’ unutar zapadnjaštva je uvek bila pogrešna. Kako možemo promovisati mir i prosperitet na globalnom nivou kada su naše najbogatije nacije zarobljene marginalnim ideologijama koje zastupa administrativna država, a ne fokusiranjem na logiku i prosperitet? Ovaj pogrešan korak se mora priznati. Rizikovanje budućnosti radi smirivanja progresivizma poremetilo je sve, od stabilnosti do budućnosti prirodnog okruženja i kulture. Šteta je opipljiva. Trebalo bi da slavimo kraj ove ere i da ga pamtimo kao neutemeljeni pokušaj dominacije. Vreme je da prihvatimo pristojnost i logiku, da se držimo tradicije istovremeno unapređujući vredan razvoj i da dočekamo prosperitet pred našim vratima. Ono što imamo pred nama je mandat — koji je i neosporan i jasan.
Autor: Chadwick Hagan (Izvor: The European Conservative, 14.11.20204.)
