To je govor o telu koje se diže, uspravlja, i hoće da stoji. Stasis, kao zaustavljanje pokreta i otkrivanje ka novom pokretu, simultanost mirovanja i kretanja, kombinacija aktuelnog i potencijalnog, kombinacija udaraca. Kao takav, stasis je u-stanak, to je stanje, gde u-stanak postaje moguć. To je želja da se stane čvrsto. U političkom polju starogrčke kulture, to je promena unutar ljudskog tela, koja se projektuje na političko telo. Konkretno, stasis je posebna vrsta rata.
Pogledajmo poziciju boksera u stasisu. Posle primljenog/zadatog udarca, on stoji, namešta se za noviudarac, on se kreće dok stoji, radeći telom u među-vremenu, između dva udarca, to nije protokol slabljenja, to nije povlačenje, to je punjenje snage, interregnum, to je priprema za odluku-gde udariti, kada udariti, iz koje direkcije, pogoditi drugotelotako, da ima razloga za osmeh između dva bola.
***
Značenja koja se upisuju u semantičko polje starogrčkog koncepta stasis (στάσις), njegovo primarno značenje i derivacije, svedoče o polisemijskoj prirodi jednog pojma, u koji je, već u samom etimološkom i istorijskom korenu upotrebe, učitana napetost i dvosmislenost, koja aktivira njegove heurističke potencije u različitim teorijskim i istorijskim kontekstima, disciplinama, žanrovima, gestovima i praktičnim operacijama.
Istamai, istemi, ustati, stajati, čekati, značenja koje zatičemo u leksikonima i rečnicima, značenja kojim započinje svaki govor o stasisu. Ali stasis je uvek govor o novom početku, o izlaženju u susret novoj zori.Statikos, je onaj ko hoće da nešto postavi, da instalira, da uspostavi stabilan balans među elementima, onaj koji zna tajnu statike. Statikos hoće da uspravi. Da uzdigne figuru koja može da stoji, da stoji uspravno. Da postavi statu-u. To je govor o telu koje se diže, uspravlja, i hoće da stoji. Stasis, kao zaustavljanje pokreta i otkrivanje ka novom pokretu, simultanost mirovanja i kretanja, kombinacija aktuelnog i potencijalnog, kombinacija udaraca. Kao takav, stasis je u-stanak, to je stanje, gde u-stanak postaje moguć. To je želja da se stane čvrsto. U političkom polju starogrčke kulture, to je promena unutar ljudskog tela, koja se projektuje na političko telo.Konkretno, stasis je posebna vrsta rata.
Ovaj starogrčki kompleks značenja, koji smo tek nagovestili, zadobija svoj epohalni konceptualni transfer u rimski političko-pravni kontekst, koji nam odjednom postaje poznat, isuviše dobro poznat: latinski stare: stajati, stajati mirno, između ostalog, otkud dalje kreću moćne derivacije: status, stato, kao stanje, kao država, zatim kao statut, kao kon-stitucija. Rezimirajmo: stasis je stanje, dinamičkog stajanja, tačkau kojoj se sabiraju sile, spremne za pokret. Kao takav, njega je nemoguće zaključati u jedan locus. Lockdown, kao prošlost.
***
Screenshotpesme Ruže Vetrova, Alkeja iz Mitilene na Lezbosu, iz knjige: Helenska lirika, ZUNS, Beograd, 2003, str.113
Onaj koji je uporedio državu sa brodom, pisao vinske pesme i voleo Safo, Alkej iz Mitilene sa ostrva Lezbos, kaže „ružama vetrova ne znam poreklo“. Stasis vetrova, a o tome je ovde reč, denotira ovde ne samo smer vetrova, direkciju, već i specifičan prostor sudara vetrova, kao neočekivano mesto stasisa, sila koje se poništavaju, kao mesto iznenadnog odmora. To je mesto gde brod odjednom staje, nasilno miruje, pod mirisom ruže vetrova. Ali, kako to sjajno izvodi Dimitris Vardulakis, to što su vetrovi zaustavili brod, ne znači da posada može da odmori.Štaviše, talasi udaraju, više neznamo odakle, i prava borba tek počinje onda, kada se čini da je moguće odahnuti. Ovaj život u nepredahu, kako nas uči naš Velmar, čini se ne samo uslovom života, već životom samim.
I šta sad? Ništa, krenimo dalje, u ovom stasisu bez mirovanja.
***
TELO
Ono što upravlja zdravljemjednog tela, su, recimo, fluidi, telesne tečnosti. Humors. Humours.Važan je balans fluida. Ako pogledamo modernu medicinsku upotrebu termina stasis, videćemo da ona ukazuje na „stagnaciju, zaustavljanje cirkulacije tečnosti u telu, posebno krvi u nekim delovima krvnih sudova“, reći će nam Oksfordski rečnik.Taj stasis krvi, bolesna je stagnacija. Ali, ako se obratimo starogrčkoj patologiji, videćemo da on ne predstavlja zastoj kao takav, već da to može biti pauza koja je samo privremena. Zastoj krvi, može biti simptom infekcije. To je opasno stanje, to je opsadno stanje, to je stanje koje narušava ekvilibrijum u telu i zahteva reakciju.
U svom Timaju, Platon se bavi, itekako, telom, stasisom i bolesti. Stasisom kao bolesti. Bolesti kao stasisom. Ukoliko je ljudsko telo sistem elemenata, stasis biva aktiviran jednom neželjenom promenom, koja narušava odnos između elemenata. To je stanje, kako nam predstavlja Platon gde elementi ranije hladni, postaju toplim, suvi vlažnim,laki teškim..menjaju se. Na delu je transformacija. Ovopostaje Ono. Zato telo mora da se prilagodi na tu promenu. Ali ovo prilagođavanje sistema (tela) na promene, redovna je pojava u životu, teši nas.
Drugim rečima, vanredno stanje tela, redovna je pojava. Tada telo luči, kako nas Anonimni Londinensis uči: „sluz, isparenja i i slične supstance, bivaju isterane iz našeg tela, kao posledica stasisa“. Kako tvrdi Bendžamin Grej, Grci tretiraju stasis kao stanje svojevrsnog „kolektivnog ludila ili bolesti“, gde je teško nekoga pozvati na odgovornost. Ali stasis se pokazuje i kao retorička strategija u ovom kontesktu: markirati nekog/nešto kao bolesno ima polemički impuls i izranja u politički kontekst: bolesni je neprijatelj, bolesni je neistomišljenik. Bolest mora biti isterana napolje. Nosioci bolesti sklonjeni, izbačeni iz arene, obrisani iz političkog polja gde se odlučuje. Obrisati bolest i neistomišljenike, razračunati se sa onim što ugrožava sistem jednog (političkog) tela.
***
U argumentovanoj raspravi, teorija stasisa, pomaže u određivanju spornog pitanja u svakoj fazi debate, to je mesto razjašnjenja, ono vraća na početnu tačku, na tačku spora, na ishodište iz koje opet može započeti interpretacija, na početnu poziciju iz koje se borba rađa. Unutar filozofskog argumenta, to je specifičan način argumentacije predstavljanja kontradiktornih pozicija, a kako nam Hermogen iz Temnosa pokazuje u svom suptilnom nijansiranju spornih pitanja, statusa, stasis je onaj momenat u sudskom procesu, forenzičkoj retorici, kada nakon utvrđenih fakata, treba krenuti dalje, pronaći zakon, staviti ga u dejstvo. To je trenutak kada treba odlučitikuda dalje. Treba proći kroz tu tačku i krenuti dalje od stasisa, udaljiti se od njega, poći ka cilju.
Ali vratimo se na boks,on ionako treba najviše da nas zanima.
***
Pogledajmo, dakle, ispočetka tog boksera. Najpre Eshin, onaj koji se sa Demostenom spori, u svojimGovorima protiv Stesifona, kaže: „kao u gimnastičkim nadmetanjima, kada vidimo boksere kako se suprotstavljaju jedan drugom kroz poziciju stasisa (περὶτῆςστάσεως“). Dakle bokserski stasis je teška (o)pozicija, tu je izražena napetost i tela i duha, to je stanje koje vodi brzoj, snažnoj, odgovarajućoj reakciji na svaki protivnikov pokret. To može biti i bokserski „zagrljaj“, koji se prekida i borba nastavlja kad jedan od protivnika uspe da se otrgne.
To je stanje smirene spremnosti na akciju. Zastaje se, da bi se krenulo. Zato se stasis posmatra u široj sekvenci pokreta, u kojoj tek zadobija smisao: kinesis-stasis-kinesis. Kinesis je kontratermin, ono što je suprotno stasisu. To je kretanja tela izazvano nekim stimulusom. Ova temporalna sekvenca puni ring energijom. Stasis se može razumeti samo kao dinamička pauza koja sledi nakon jedne akcije i koja prethodi drugoj. On nije breakdown, crashniti odmor. Sistem (tela) biva napunjen novom energijom i otvara novi prostor.
Slika ovog bokserskog momenta govori nam puno o prirodi ovog kompleksnog fenomena: to je aktivna pauza, pauza ispunjena smislom, mistično iščekivanje preokreta, neočekivanog udara koji uvodi u potpuno novu situaciju. Ta nova situacija jeste situacija poststasisa.Poststasis je takav pokret koji nije nužno simetričan onom pre-stasisa. Stanje post-stasisa novo je. Sistem uči. Telo uči. Ovo mora da se zna: stasis ne vraća sistem na prethodno stanje pre stasisa. Nema vraćanja na staro.
Ovaj organizovani sistem diskursa, kao corpus, kao telo-tekst, semantički destabilizuje sistem. Kao Post-stasis traži novu formu kretanja. Izumevanje novog udarca.
***
The falcon cannot hear the falconer.
***
Ovde ništa nije rečeno o science-fiction, emocionalnoj i seksualnoj suspenziji, niti o arhitekturi i stasisu kao spacijalnom angažmanu. Veoma mi je žao zbog toga, jer sve o stasisu, naučio sam od divne arhitektice, po imenu Sarah Rivière.
